“Bog zna kletu (do godine) ki će bit na svetu”

  1. ANTONJSKI MESEC ( siječanj)
    – ili Antonšćak, va njin pride Sv. Anton ili Antonja
    – najtrja – najveća – zima
  2. SEČANJ (veljača)
    – seče se drvo i tada posečeno je najtrajnije i najveć dura (traje)
  3. MARČ ILI MARAČ (ožujak)
    – nestabilan, va saken dane vreme se puno puti menja “Marač brtoglavac” a čoveku ki saki čas drugačije misli da je “Brtoglav kod mesec marač”
    – kada god ovaj mesec dura i do pol aprila ili travnja. Za dobro leto marač mora bit suh (marčene bure)
  4. APRILJ MESEC ( travanj)
    – travanj – prlji (božur) cvatu
    – ovaj mesec mora bit mokar za dobro leto
  5. MAJ MESEC – svibanj
    – inače riječ maj znači svaku zelenu granu ili kitu s kun se neč okruni
    – maslo ko se dela ovaj mesec zove se “majno maslo” i nekad se je čuvalo za lekariju
  6. IVANJSKI MESEC – lipanj
    – radi tega jer je va njin letnja Ivanja
    – va ten mesece da mora past daž kapuzar
  7. JAKOVAJSKI MESEC – srpanj
    – zove se tako radi tega jer je 25.7. Jakovja ili Sv. Jakov
    – nekad se već tada žela šenica (pšenica)
  8. AGUST ili STOMORINSKI MESEC – kolovoz
    – za taj mesec se reklo da je “agust – pohrust” jer da je van ten mesece više judi umiralo ki su inače bili boljihavi
  9. MIHOLJSKI MESEC – rujan
    – nosi ime po Miholji tj. Sv. Mihovilu
  10. LUČINSKI MESEC – listopad
    – nosi ime po Lučini ili Sv. Luki koji pada na 18.10., kad već počne hladneje vreme pa se reklo “Sveti Luka v ruki huka”.
  11. MARTINJSKI I KATARINSKI MESEC – studeni
    – jer je va njemu i Martinja i Katarinina. Ako su za Martinju lepi dani reklo se da je “nastalo j’martinjsko leto”. Onda neki obrežu ruže (lozu) dokla je vinuka još na njih, i da će va sakoj jagode od grozja bit jena popčica manje va seh oneh ružah ke su obrezane va “martinjsken lete”.
  12. BOŽIĆNI MESEC AL BOŽIČNJAK – prosinac
    – je DVANAJSTI AL ZADNJI MESEC VA LETE jer je va njin Božić.

SAKI MESEC ima četiri ćedna, a saki ćedan sedan dan

Za drugi ćedan se reklo “na tjedan”
Dnevi se zovu: nedeja, pundejak, utorak, sreda, četrtak, petak i sobota.
Reku stari judi da j’ bog si dnevni dal, ale da ni saki dan jednako srećno neč počet delat.
Najsrećneje da j’ za sako delo počet sredu i sobotu. Zato su se judi nekada ženili samo sredu al sobotu.
More se i pundejak i četrtak počet sako delo delat. Ne će bit tuliko nesrećno, aš pundejak i četrtak nisu ni semo ni tamo.
Al utorak i petak ne bi bil nekada za vas svet nijedan počel delat neko delo.

Kako se dele dnevi ili dani

Jutro rano j’ zora.
Prvo nego se gre jutro na delo, je rušnja, belo kafe s kruhon.
Mej 9.00 i 10.00 ur je druga rušnja pa se to vreme tako zove magari ako se i ne ruči “ob drugoj rušnje”
O polnen je obed, pa se so vreme od polna do jedno trih ur zove “za polnen” al “z’ obedon”.
Mej tri i četiri ure se zove “ob južinskoj dobe” aš se tu dobu pije kafe za južinu. Za tun dobun gre “sunce zahod” ili “okol sunca zahoda”.
Kad sunce zajde reču “prvi mrak”, za ten je zdrava marija, a za njun je “večer”.
Kad zvoni za zdravun marijun reču da zvoni “ura noći” pa se reče “večeraska”. To je so ono vreme dok se gre spat.
Kad bi neki do kasna delal rekli bi da je “delal do škure trde noći”.
Za vreme ko je sad reklo se danaska, a neki sadahna. Ono ča je bilo prvi dan se reče “čera”, a dan pred ten “ta prvi dan”.
Ča je bilo pred leto dan, reču “lane”, a pred dva leta “predlane”
Za ono ča je bilo pred 50 i više let reklo se “va staro vreme”, sve ovo ča ovde piše je bilo va to “staro vreme” iako je još neč ostalo mej domaćemi starejemi ljudi ovega kraja.

Dopuna – O maškarama

Maškare u 2017. letu počinju na isti datumi kod i vavek (uvijek)

  • 17. antonjskega meseca al januara na Antonju – počinju maškare va Kastavšćine i na Zvoneće
  • 6.01. na Tri kraji počnu va Žejanah, a od 6.01. na 7.01. va Munah

a traju do

  • pusni pundejak – 27.02.2017.,
  • utorak 28.02. – Pust
  • 1.03.2017. – Pepelnica al čista sreda

Pripremila prema knjizi Iveta Jaradasa “Kastavšćina” i osobnih sjećanja
Nada Paladin
Udruga Mavrica

Skip to content